Фиксне протезе, мобилне протезе и њихова ефикасност
Ортодонти се свакодневно сусрећу са питањем које им постављају лаици: Који ортодонтски апарати су бољи? Фиксне протезе или мобилне протезе? Најбоље разумевање овог проблема и добијање одговора се може остварити ако се упознамо са индикацијама које одређују који се ортодонтски апарат треба употребити у сваком конкретном случају, односно који су то фактори који одређују терапију и врсту ортодонтског апарата. Ови фактори су: узраст пацијента, природа ортодонтске неправилности, стање пародонталног ткива и дисциплинованост пацијента ( мотивисаност ).
Када ове факторе преточимо у свакодневни рад долазимо до одговора који се апарати када могу применити и у којим комбинацијама и избору од стране пацијента уколико је то у конкретном случају могуће. Успешна терапија ортодонтске неправилности у неким случајевима је могућа искључиво коришћењем мобилне протезе. У другом случају мобилна протеза има предност над фиксном али није искључиво решење. У трећем случају мобилне и фиксне протезе ће имати подједнак учинак па пацијент може да бира коју жели. Четврта могућност је случај када фиксна протеза има предност. Пета могућност је када се ортодонтска неправилност може решити само фиксним апаратом.
Фиксне протезе
Свакако треба имати на уму да је ортодонтска терапија процес, а не једнократни поступак. Иначе, разлози због којих пацијенти или њихови родитељи инсистирају на примени фиксне протезе тј. апарата су следећи: пацијенти инсистирају из разлога, зато што адолесценти то схватају као модни тренд, а разлози због којих родитељи захтевају примену фиксне протезе код своје деце су због чињенице које су сами родитељи свесни: да је њихово дете недисциплиновано, несавесно и да се боје да неће довољно сати носити покретни ортодонтски апарат и да због тога неће моћи исправити ортодонтску неправилност.
Неопходност сарадње пацијента
Долазак на редовне контроле, одржавање одличне оралне хигијене, избегавање одређене врсте хране (кокице, ораси, кикирики, лешници, тврде бомбоне, карамеле, жваке и сл. ), чување апарата од оштећења, као и ношење различитих додатних елемената су део жељене сарадње.
Уколико се ради о недисциплинованим и несавесним пацијентима, фиксни ортодонтски апарати су код њих контраиндиковани, јер пацијент који је по природи, карактеру недисциплинован и несавестан сигурно неће савесно и дисциплиновано примењивати све неопходне мере које је неопходно примењивати у циљу ригорозног одржавања оралне хигијене и то у отежаним условима због ношења фиксне протезе, а ради спречавања и умањивања ризика од стварања плака и каријеса код носилаца фиксне протезе ( фиксног ортодонтског апарата ).
Због отежаног одржавања оралне хигијене, при коришћењу фиксних апарата, током и након ортодонтског третмана на зубе би требало ординацијски наносити препарате који садрже флуор. Било би јако добро пре постављања фиксне протезе извршити заливање фисура. Такође, треба водити рачуна о начину исхране који мора бити у одређеној мери измењен, како је горе наведено. У супротном ће долазити до учесталог “одлепљивања“ бравица са зуба и пролонгирања дужине терапије.
Често се као део терапије морају носити гумице као помоћни елементи у фиксној ортодонцији, које несавесни пацијенти не носе довољан број сати, што онемогућава завршетак терапије и задовољавајући резултат. Све ово указује да је коришћење фиксне протезе код недисциплинованог и несавесног пацијента врло проблематично.
Закључак
На крају треба нагласити да су знање и вештина специјалисте ортодонта оно што исправља зубе. Ортодонти се не баве продајом и поправкама ортодонтских апарата. Они спроводе целокупну дијагностику и терапију, тј. рехабилитацију зуба и вилица. За тако нешто је потребно огромно знање, мануелна спретност, осећај простора, искуство, стрпљење, психолошко распознавање различитих типова пацијената… Ово је неопходно како би се прилагодио и пронашао индивидуално најбољи приступ за оптималну сарадњу код сваког пацијента.
