Fiksne proteze, mobilne proteze i njihova efikasnost
Ortodonti se svakodnevno susreću sa pitanjem koje im postavljaju laici: Koji ortodontski aparati su bolji? Fiksne proteze ili mobilne proteze? Najbolje razumevanje ovog problema i dobijanje odgovora se može ostvariti ako se upoznamo sa indikacijama koje određuju koji se ortodontski aparat treba upotrebiti u svakom konkretnom slučaju, odnosno koji su to faktori koji određuju terapiju i vrstu ortodontskog aparata. Ovi faktori su: uzrast pacijenta, priroda ortodontske nepravilnosti, stanje parodontalnog tkiva i disciplinovanost pacijenta ( motivisanost ).
Kada ove faktore pretočimo u svakodnevni rad dolazimo do odgovora koji se aparati kada mogu primeniti i u kojim kombinacijama i izboru od strane pacijenta ukoliko je to u konkretnom slučaju moguće. Uspešna terapija ortodontske nepravilnosti u nekim slučajevima je moguća isključivo korišćenjem mobilne proteze. U drugom slučaju mobilna proteza ima prednost nad fiksnom ali nije isključivo rešenje. U trećem slučaju mobilne i fiksne proteze će imati podjednak učinak pa pacijent može da bira koju želi. Četvrta mogućnost je slučaj kada fiksna proteza ima prednost. Peta mogućnost je kada se ortodontska nepravilnost može rešiti samo fiksnim aparatom.
Fiksne proteze
Svakako treba imati na umu da je ortodontska terapija proces, a ne jednokratni postupak. Inače, razlozi zbog kojih pacijenti ili njihovi roditelji insistiraju na primeni fiksne proteze tj. aparata su sledeći: pacijenti insistiraju iz razloga, zato što adolescenti to shvataju kao modni trend, a razlozi zbog kojih roditelji zahtevaju primenu fiksne proteze kod svoje dece su zbog činjenice koje su sami roditelji svesni: da je njihovo dete nedisciplinovano, nesavesno i da se boje da neće dovoljno sati nositi pokretni ortodontski aparat i da zbog toga neće moći ispraviti ortodontsku nepravilnost.
Neophodnost saradnje pacijenta
Dolazak na redovne kontrole, održavanje odlične oralne higijene, izbegavanje određene vrste hrane (kokice, orasi, kikiriki, lešnici, tvrde bombone, karamele, žvake i sl. ), čuvanje aparata od oštećenja, kao i nošenje različitih dodatnih elemenata su deo željene saradnje.
Ukoliko se radi o nedisciplinovanim i nesavesnim pacijentima, fiksni ortodontski aparati su kod njih kontraindikovani, jer pacijent koji je po prirodi, karakteru nedisciplinovan i nesavestan sigurno neće savesno i disciplinovano primenjivati sve neophodne mere koje je neophodno primenjivati u cilju rigoroznog održavanja oralne higijene i to u otežanim uslovima zbog nošenja fiksne proteze, a radi sprečavanja i umanjivanja rizika od stvaranja plaka i karijesa kod nosilaca fiksne proteze ( fiksnog ortodontskog aparata ).
Zbog otežanog održavanja oralne higijene, pri korišćenju fiksnih aparata, tokom i nakon ortodontskog tretmana na zube bi trebalo ordinacijski nanositi preparate koji sadrže fluor. Bilo bi jako dobro pre postavljanja fiksne proteze izvršiti zalivanje fisura. Takođe, treba voditi računa o načinu ishrane koji mora biti u određenoj meri izmenjen, kako je gore navedeno. U suprotnom će dolaziti do učestalog “odlepljivanja“ bravica sa zuba i prolongiranja dužine terapije.
Često se kao deo terapije moraju nositi gumice kao pomoćni elementi u fiksnoj ortodonciji, koje nesavesni pacijenti ne nose dovoljan broj sati, što onemogućava završetak terapije i zadovoljavajući rezultat. Sve ovo ukazuje da je korišćenje fiksne proteze kod nedisciplinovanog i nesavesnog pacijenta vrlo problematično.
Zaključak
Na kraju treba naglasiti da su znanje i veština specijaliste ortodonta ono što ispravlja zube. Ortodonti se ne bave prodajom i popravkama ortodontskih aparata. Oni sprovode celokupnu dijagnostiku i terapiju, tj. rehabilitaciju zuba i vilica. Za tako nešto je potrebno ogromno znanje, manuelna spretnost, osećaj prostora, iskustvo, strpljenje, psihološko raspoznavanje različitih tipova pacijenata… Ovo je neophodno kako bi se prilagodio i pronašao individualno najbolji pristup za optimalnu saradnju kod svakog pacijenta.
