Усну дупљу и лице сачињавају зуби, делови горње и доње вилице и припадајући мишићи, што се стручно назива орофацијални систем. Овај део организма има бројне и врло значајне функције као што су жвакање, гутање, сисање, говор. Међутим, поред ових сврсисходних функција, догађају се и поремећаји функције овог система, које се означавају као парафункционалне активности. Најчешћу парафункционалну активност код одраслих особа представља бруксизам односно шкрипање зубима како то лаици најчешће називају.
Шта је бруксизам?
Бруксизам, као што је већ речено, припада групи парафункционалних активности орофацијалног система (оклузалне или оралне парафункције). Префикс ПАРА у називу ПАРАФУНКЦИЈЕ означава да се ради о неконтролисаним и несврсисходним активностима мишића доње вилице.
Бруксизам је данас веома распрострањен међу одраслом популацијом. Подједнако је присутан код оба пола, а нажалост јавља се и у дечјем узрасту. У највећем броју случајева јавља се ноћу, иако се може јавити и дању. Истраживања су показала да су знаци и симптоми бруксизма присутни код чак 80-90 % особа једне популације. Треба рећи да је одређен степен ноћног бруксизма присутан ПОВРЕМЕНО код већине особа. Силе које развијају мишићи вилица приликом бруксизма ДАЛЕКО СУ ВЕЋЕ од сила које ови мишићи развијају при нормалним функцијама (жвакање, гутање…). Такође је трајање контакта горњих и доњих зуба код особа са бруксизмом много дуже него код особа које немају бруксизам. Због свега наведеног код бруксизма долази до оштећења зуба и потпорног апарата зуба.
Узрок бруксизма
Иако узрок бруксизма није довољно истражен, новија истраживања указују на директну везу између емоционалног стања особе и бруксизма. Истраживања су такође показала да се особе код којих се јавља бруксизам и оне које не пате од бруксизма разликују по одређеним карактеристикама личности. Наиме, бруксисти ( особе које пате од бруксизма ) су најчешће хиперактивне, често анксиозне особе, перфекционисти са великим очекивањима од себе и од других. Такође, повећан психолошки стрес и притисак на послу, у саобраћају, на личном плану итд. може се испољити у виду бруксизма. Данас се све више и више бруксизам јавља и код спортиста, нарочито код професионалних спортиста, који због израженог стреса и великих напора при спортским активностима стискају зубе енормном јачином. Ово је посебно изражено код тенисера, одбојкаша, кошаркаша, дизача тегова…
Како открити бруксизам?
Већина парафункционалних активности одвија се на НЕСВЕСНОМ нивоу, што може отежати дијагностику ових стања. Само 5-10 % особа је свесно ових активности. Пацијенти најчешће долазе са боловима у мишићима вилица, виличним зглобовима или пак укоченошћу доње вилице. Такође се понекад јавља и хиперосетљивост свих зуба ујутру након буђења и при исхрани. Исто тако, може доћи до осетљивости зуба на хладно или кисело услед потрошености глеђи зуба. Бруксизам често може бити праћен и боловима у виличном зглобу.
Клиничким прегледом се пак много више открива. Присуство абрадираних-истрошених површина на зубима, најчешће на очњацима („тројкама“) и секутићима („јединицама“ и „двојкама“), али и на бочним зубима, типичан је налаз хроничног бруксизма. Абрадиране површине су заравњене површине зуба настале трошењем зуба горње и доње вилице једне о других. Како се подједнако троше зуби како горње, тако и доње вилице, абрадиране површине горњих и доњих зуба се подударају по систему „кључ-брава“ у одређеним екцентричним положајима доње вилице. Поред трошења и следственог губитка саме зубне супстанце, јаке мишићне активности код бруксизма доводе и до оштећења пародонцијума-ткива које држи зуб у виличној кости.
Бруксизам – последице
Бруксизам се доводи и у везу са обољењима и поремећајима функције виличног зглоба, што у крајњем исходу може довести до дегенеративних промена на овим структурама. Често коришћење жвакаће гуме још више потенцира ове симптоме, што погоршава клиничку слику. Поред овога, одређени типови главобоља могу имати свој узрок у бруксизму. Шкргутање зубима и стезање вилица често су присутни и код особа које пате од мигрена и других главобоља које су последица хиперактивности мишића.
Из свега наведеног се види колико су опасне и какве озбиљне последице може изазвати бруксизам. Због тога бруксизам захтева што ранију тачну дијагностику и адекватну терапију од стране искусног стоматолога који има искуства у дијагностици и терапији ове парафункције. Ово подразумева отклањање свих узрочника који изазивају бруксизам, као и последица које је проузроковао бруксизам, као што су оштећења сечивних ивица предњих зуба и жвачних површина бочних зуба. Пацијенти се најчешће јављају због болова и због нарушене естетике услед истрошености предњих зуба.
Бруксизам – терапија
Најбоље решење за бруксизам је коришћење акрилатних сплинтова. У употреби су различите врсте сплинтова. Нажалост, многи мекани (фолије) сплинтови заправо стимулишу, попут жвакаће гуме, пацијента да још више шкрипи зубима током спавања. Иако зуби могу бити заштићени меканим сплинтом, мишићи и зглобови овим сплинтовима нису спречени у микрокретњама. Ове кретње мишића и зглобова сплинтом морају бити у потпуности блокиране.
Из тог разлога, мишићни симптоми ( као што су главобоље ) ће се појачати употребом меканих сплинтова! Индивидуално израђени сплинтови од тврдог акрилата могу помоћи пацијентима који шкрипе зубима да реше ове тегобе.
Због компликоване израде индивидуалних, акрилатних сплинтова многи стоматолози избегавају да их израђују (OKESON JP., J Am Dent Assoc. ), ми их израђујемо зато што су они бољи за пацијенте.
Индивидуални акрилатни сплинт
