УВОД
Сам наслов овог текста довољно говори о сложености ове проблематике и дилема које из тога произилазе. To је и био основни разлог који ме је подстакао да изнесем данашње ставове о стању овог проблема, како би се пацијенти детаљно информисали око овог питања. Други разлог је био збуњеност пацијената различитим приступима стоматолога овом проблему услед различитих ставова „старе“ и „нове“ школе по овом питању. Разлика у ставовима је посебно изражена када се разматра веза између ортодонтских неправилности и умњака, код одраслих особа.
СТАЊЕ ПРОБЛЕМА ДАНАС
Умњаци релативно често изазивају проблеме, који се манифестују на веома различите начине. Узрок скоро свих проблема умњака је недостатак простора за њихов смештај. Сви други зуби, који су пре умњака никли, већ су заузели расположиви простор у вилици. Овај недостатак простора се објашњава чињеницом да савремени човек, услед начина исхране, све мање напреже мишиће вилица и зубе. Због тога вилице постају све мање, а број зуба остаје исти. Ово има за резултат недостатак простора за њихово ницање и смештај у зубни низ. Из ових разлога долази до следећих проблема:
- тешко ницање умњака,
- делимично израсли умњак (у мери који дозвољава расположиви простор)
- потпуно неизрастао – импактиран умњак (задржан унутар вилице)
Због овако различите клиничке слике, чија се различитост још више усложњава индивидуалним варијацијама и манифестацијама, код различитих особа, долази до различитих ставова недовољно искусних стоматолога. Ово збуњује пацијенте и изазива код њих дилему – шта чинити и коме веровати. Ово посебно долази до изражаја, када је у питању веза између ортодонтских неправилности и умњака, која се често истиче. Надамо се да ће овај релативно опширан чланак донекле решити дилеме и разјаснити пацијентима шта у којим случајевима треба радити. Овде желим да нагласим да ниједна класификација није идеална. Због тога јој се увек може наћи неки стручни недостатак. Још већи недостатак се може наћи класификацији проблема намењеној за разумевање лаика. Сматрамо да доле наведена класификација проблема са умњацима представља најбоље решење за разумевање лаика за које је и писан овај текст.
ТЕШКО НИЦАЊЕ УМЊАКА
У овом случају се ради о томе да има довољно расположивог простора за смештај умњака. Међутим, дебело фиброзно ткиво које се налази изнад умњака омета – отежава или чак у потпуности онемогућава ницање зуба (сл.1).
Ово стање је праћено болом, “отеклином“ у подручју где зуб треба да никне. Ови симптоми настају услед притиска умњака на унутрашњи део меког ткива, које му стоји на путу ницања. У овом случају неопходна је помоћ оралног хирурга. Хирург ће класичним хируршким начином уклонити део меког ткива који спречава ницање зуба и „отворити“ му пут за слободно ницање. Међутим, данас је могуће овај проблем решити и уз помоћ ласера. Ласер има предности над класичним хируршким приступом. Предност ласера се огледа у могућности избегавања локалне анестезије која је за пацијенте врло некомфорна. Истовремено значајно се смањује ризик од евентуалног крварења и бржи је опоравак ткива и пацијента.
Друга могућност је да је зуб делимично изникао (сл. 2), да има довољно места за његово ницање и смештај у зубни низ, али му је један део фиброзног ткива не дозвољава даље ницање. Уколико се правовремено не интервенише у оваквом случају, као на слици 2, може доћи до задржавања хране у простору између меког ткива и умњака. Распадањем хране, стварају се идеални услови за развој бактерија и инфекције, која је праћена болом, „кочењем“ вилице (немогућношћу потпуног отварања уста), па чак и температуром. У овом случају је потребно испирање простора (тзв. џепа), где долази до задржавања хране, шприцем и ординирања одговарајућих антибиотика. Након смиривања симптома треба приступити као у горе наведеним случајевима.
ДЕЛИМИЧНО ИЗНИКАО УМЊАК
Ово стање настаје због недостатка места за његов смештај те остаје трајно у том положају, уколико се нешто не предузме. Ситуација је клинички слична као на сл. 2, са том разликом што овде део кости доње вилице препокрива део зуба и спречава његово ницање. Овај део кости доње вилице се не види на слици, јер се налази испод набубрелог меког ткива. Уз ово је, најчешће, истовремено смањен и простор за постављање умњака у зубни низ. Овде постоје две могућности за решавање овог проблема. Прва је да уколико недостатак простора није превелики, уклања се меко ткиво са полуизниклог зуба. Након тога „проширује се“ – прави се простор за смештај зуба уклањањем дела кости вилице која смета ницању, а који се налази делимично изнад и иза умњака.
На овај начин се умњаку омогућује да се у потпуности смести правилно у зубни низ зуба. Друга могућност која се може појавити је да недостатак простора, за ницање умњака, буде до те мере изражен да би требало уклањати кост преко дозвољене мере. У оваквом случају се приступа хируршком уклањању зуба. Као што сама реч-хируршко уклањање каже, ову интервенцију треба да уради орални хирург који то свакодневно годинама ради. Уколико општи стоматолог или специјалиста једне гране стоматологије ради све области стоматологије, резултати не могу бити на завидном нивоу. У оваквом начину рада, жаргонски речено „сваштарењу“, посебно долазе до изражаја лоши резултати код оних интервенција које се не јављају често у пракси. Због неефикасности оваквог начина рада су и настале разне специјализације. Специјализације су настале и настају како из области медицине, тако и из домена стоматологије, а и других струка које немају везе са медицином и стоматологијом.
ПОТПУНО НЕИЗНИКАО (ИМПАКТИРАН) УМЊАК
У овом случају је зуб потпуно „заробљен“ у кости. Овакав случај може настати из четири разлога:
- велики недостатак простора за његов смештај
- одсуство биолошког потенцијала (енергије) за његово ницање
- комбинација ова два претходна узрока
- положај умњака тј. нагиб у вилици, који није усмерен у правцу правилног ницања, већ је усмерен у правцу зуба испред себе („седмице“), сл. 3 и 4.
Положај умњака усмерен према суседном зубу, може да оштети суседни зуб, до те мере, да је једино решење његова екстракција (вађење), сл.4.
Положај умњака може имати читав дијапазон варијација, од којих су неки потпуно неуобичајени (сл. 5). Умњак “задржан“ у вилици може да мирује без икаквих проблема краће или дуже време, или чак доживотно (сл.3.).
Међутим, неизрастао умњак-задржан у вилици из наведених разлога, може за краће или дуже време, да направи озбиљне проблеме. Прогноза тј. предвиђање да ли ће се, када и шта десити, у конкретном случају, је скоро немогуће. Може се само рећи да према истраживању, у одређеном проценту у пракси се дешава да доживотно мирује, а у одређеном проценту прави проблеме. Један од озбиљних проблема је, као што смо већ напоменули, оштећење зуба испред умњака, уколико је усмерен у том положају (сл.4). Други проблем који може да направи је да изазове стварање цисте. Циста може да се прошири (нарасте), без икаквих симптома, до те мере да постоји опасност прелома вилице (сл.5 ). Прелом може да настане на најмање механичко оптерећење ударцем при паду, спорту или чак при жвакању.
УМЊАЦИ И ОРТОДОНТСКЕ НЕПРАВИЛНОСТИ
У данашњем еволутивном историјском тренутку човека постоји јака тенденција настанка једног посебног облика „збијености“ доњих секутића (стручно речено–тескоба). Ова неправилност се развија крајем тинејџерског доба и у раним двадесетим годинама, па и касније (сл.6). Неправилност се стручно назива терцијерном тескобом. Ово стање може да настане без обзира како су зуби претходно били постављени. Блага збијеност доњих секутића има тенденцију настанка иако су зуби иницијално били добро постављени у низу. Код неких особа, које су већ имале благу неправилност секутића, примећено је да се постојећа блага збијеност временом погоршава. Време настанка „збијености“ се често временски поклапа са ницањем умњака или њиховим тешким ницањем, због недостатка простора у вилици. Из наведеног разлога стоматолозима и пацијентима се чини ,прилично логичним, да је притисак трећих кутњака, који немају довољно места за ницање, узрок настанка „збијености“ секутића у одраслом добу.
САВРЕМЕНИ СТАВОВИ О ОВОМ ПРОБЛЕМУ
Већина истраживача, који су се озбиљно бавили овим проблемом у последње време ,категорично одриче могућност да умњак располаже таквом силом (биолошким потенцијалом) да може да покрене 5-6 зуба испред себе. Овај њихов став постаје још убедљивији ако се има у виду да су међу овим зубима и два молара исте или веће величине од самог умњака. Аутори истовремено наглашавају да се „збијеност“ секутића, у одраслом добу, јавља и код особа које уопште немају умњаке (из књиге – W. R. Proffit, H.W.Fields, D.M.Sarver, Orthodontics, Elsevier, New York, USA, 2007. год). Стоматолози су често сведоци овој и оваквој појави. Највећи ауторитети данашњице на подручју ортодонције Graber,Vanarsdall i Vig о овом проблему износе сасвим јасан став. Они категорички тврде да препорука за екстракцију трећих молара (умњака) са циљем да се УБЛАЖИ или ПРЕВЕНИРА неправилан положај секутића НЕ МОЖЕ БИТИ ОПРАВДАНА!(Graber,Vanarsdall, Vig – Orthodontics, Philadelphia, 2012. страна 1003.).
Данашња објашњења ове појаве (настанак неправилног положаја секутића или погоршања њихових неправилности) полазе од чињенице да је у пределу секутића кост мање чврсте грађе (мање компактна) од осталих делова вилице. Мања компактност кости, у овом пределу, омогућава померање секутића услед притиска сила (на њих) које се јављају при жвакању. На данашњем ступњу еволутивног развоја човека, кост вилица није више тако компактна и чврста као код наших предака. Ово је последица данашњег начина исхране храном која не захтева велику активност зуба, вилица и мишића за њену припрему-ситњење, пре одласка у ниже партије органа за варење.
Сведоци смо да и све друге кости, чак и код деце, због физичке неактивности у урбаним срединама и седантног начина живота уз телевизор и компјутер губе чврстоћу и постају предмет ломова. Савремени човек је све више везан за седење и превоз аутом, аутобусом, возом, авионом, лифтом. Ова појава све више добија маха, што је изузетно опасно за здравље и животни век савременог човека.
ЗАКЉУЧАК
И да закључимо – што се тиче везе између ортодонтских неправилности и умњака – умњаци НЕ МОГУ да изазову тескобу секутића. Такође, НЕ МОГУ да изазову рецидив после лечења. Међутим, треба их отклонити у свим оним другим случајевима када представљају “ претњу “ за комликације оне врсте које су описане у овом тексту. Дефинитивану одлуку препустити искусном и савесном оралном хирургу ,који добро познаје ову проблематику и који се често сусреће са овом патологијом.
Изнете чињенице у тексту су настале као резултат мог 45 годишњег рада и искуства у области стоматологије. Овом искуству треба придодати и искуство у сарадњи са оралним хирурзима и другим специјалностима по изнетим питањима у тексту. Изнето искуство је употпуњено и прегледом обимне савремене литературе, која се бави овом проблематиком.
У складу са изнетим ставом о потреби специјалистичког рада за сваку област стоматологије, у нашој ординацији раде тимови специјалиста за сваку стоматолошку грану (професори универзитета, доктори наука….). На овај начин смо омогућили нашим пацијентима најкомпетентније кадрове, а самим тим и најквалитетнију услугу. Оваквом организацијом смо избегли стрес како код пацијената ,тако и код нас, јер немамо лутања око дијагнозе, плана лечења и сл. Истовремено у могућности смо да лако направимо конзилијарни преглед (консултацију више специјалиста по истом питању) и тиме пронађемо најбоље решење за стоматолошке проблеме наших пацијената. Овако добра организација ,без празног ходања и лутања у тражењу правих решења нам омогућује да радимо уз САСВИМ ПРИСТУПАЧНУ тј. РАЗУМНУ ЦЕНУ за све стоматолошке услуге. Уз све ово држимо се правила да је–антиреклама моћнија од рекламе и у складу са тим се понашамо .
На сва Ваша питања путем мејла одговарамо релативно брзо. На Ваша питања која захтевају краћи стручни одговор одговарамо и телефоном.
