Страх, страх од бола и непознатог су емоционална стања повезана са сваким човеком и нашом људском биолошком природом. Страх и анксиозност су нам од великог биолошког значаја јер представљају важан алармни систем за очување интегритета организма. Испољавају се у најранијем узрасту. И дете, као и одрастао човек, одласку код стоматолога, нарочито, при првом сусрету са стоматолошком ординацијом приступа са одређеном дозом стрепње. И деца се плаше од непознатог – стоматолошке ординације са машином, столицом, разним инструментима. Деца, посебно млађег узраста, своје страхове само изражавају на непосреднији, отворенији и искренији начин него што то чине одрасли.
Улога стоматолога и родитеља је да се приступом детету омогући да створи што пријатнији доживљај у стоматолошкој ординацији, и да интервенције прихвата са што мање бојазни и страха.
Улога родитеља
Истраживањима се дошло до података да код деце, страх у највећем проценту настаје због приче родитеља, нешто мање због приче другова. Родитељи свој страх из детињства преносе и у своје зрело доба. Уколико родитељ има страх од стоматолошког лечења не би требало да га испољава пред децом. Пред дететом не треба причати о свом страху од стоматолошких интервенција. Никако не кажњавати дете застрашивањем неком стоматолошком или медицинском интервенцијом. Уколико није у питању нешто хитно немојте доводити дете код стоматолога када је болесно, уморно, поспано. Изаберите за своје дете стоматолога који воли децу и хоће да уложи максималан напор и љубав у едукацију за психолошки приступ и рад са људима. Уколико само један родитељ има страх од стоматолога нека дете доведе код стоматолога родитељ који нема непријатне емоције везане за стоматолошку ординацију.
Улога стоматолога-први преглед
Највећу пажњу би требало посветити првом стоматолошком прегледу, јер од њега зависи у највећој мери да ли ће дете и даље одлазити редовно код стоматолога или ће посете избегавати дужи временски период, што се може пролонгирати и током читавог живота. Најбоље би било дете први пут довести у стоматолошку ординацију ради упознавања са стоматологом и ординацијом у периоду када су зуби здрави.Не треба чекати да се први пут иде код стоматолога, када због зубобоље дете није спавало читаве ноћи. Ово је важно нагласити јер су прве посете време када треба да се створи поверење између стоматолога и детета и формирају добре навике у бризи о здрављу. 
Прва посета се користи за упознавање са дететом и са свим што се налази у стоматолошкој ординацији. Први контакт треба да буде нежан, љубазан, опуштен, искрен и пријатељски. Поверење се на тај начин гради између детета и стоматолога у току те и сваке следеће посете. Врло је важно да се оно не изгуби. Циљ је да дете осети да му је лекар пријатељ и да жели да му помогне.
Корак по корак до пријатељства
У нашој ординацији, чекаоницу смо уредили да буде пријатно опремљена са садржајима за децу, светла, са доста зелене боје. Разговор, објашњења, илустрације и слике се прилагођавају узрасту детета. Деца воле да се играју, треба им дозволити да погледају огледалце, ротирајућу четкицу, сврдло и уверити их да то све није страшно. Приликом прегледа деца узраста око три године могу да седе родитељу у крилу. Прва посета се може искористити да се, уколико дете то дозволи, уради преглед, уклањање меких наслага, заштита зуба. Само у изузетним случајевима када је то неопходно радимо санациони захват. Рад у стоматолошкој столици не би требало да траје дуже од пола сата.
Такође некада нам у ординацију дете дође први пут „као пратња“ родитељу који је дошао на преглед. На тај начин он личним примером показује детету да стоматолошка интервенција не мора да буде непријатна. Добар пример имамо и у породицама са двоје или више деце. Ту се јавља такмичарски дух или једно дете делује као добар пример на друго. Деца често више верују браћи и сестрама него одраслима, укључујући ту и родитеље.
Наредне посете
Разговор започињемо са причом о играчкама, спорту, јунацима цртаних филмова…Након тога прелазимо на разговор о тегобама због којих је дете дошло. Децу не лажемо да нека интервенција неће бити болна, већ их на адекватан начин и објашњењима припремамо. Јер уколико дете осети бол изгубиће поверење чиме ће бити отежана даља сарадња. Похвале у току рада децу стимулишу и треба их користити. Препоручујемо да родитељи мале и предшколске деце буду у ординацији са дететом. Без обзира шта је урађено, дете не грдимо, већ се са њим опростимо као са пријатељем и кажемо да ће следећи пут бити сигурно боље. Дете треба заказивати у том случају у више посета и не правити велике паузе између прегледа. Наградимо га лепом речи, неком сличицом или играчком прилагођеном његовом узрасту.
У нашем тиму се трудимо да од првог тренутка дете осети да је „радо виђен гост“ и да смо сви ми запослени ту да му помогнемо. Томе сведоче и безброј срећних и опуштених малих пацијента. Неки од њих су сада већ одрасли људи који нам пружају поверење да будемо први стоматолог и њиховој деци.
