Strah, strah od bola i nepoznatog su emocionalna stanja povezana sa svakim čovekom i našom ljudskom biološkom prirodom. Strah i anksioznost su nam od velikog biološkog značaja jer predstavljaju važan alarmni sistem za očuvanje integriteta organizma. Ispoljavaju se u najranijem uzrastu. I dete, kao i odrastao čovek, odlasku kod stomatologa, naročito, pri prvom susretu sa stomatološkom ordinacijom pristupa sa određenom dozom strepnje. I deca se plaše od nepoznatog – stomatološke ordinacije sa mašinom, stolicom, raznim instrumentima. Deca, posebno mlađeg uzrasta, svoje strahove samo izražavaju na neposredniji, otvoreniji i iskreniji način nego što to čine odrasli.
Uloga stomatologa i roditelja je da se pristupom detetu omogući da stvori što prijatniji doživljaj u stomatološkoj ordinaciji, i da intervencije prihvata sa što manje bojazni i straha.
Uloga roditelja
Istraživanjima se došlo do podataka da kod dece, strah u najvećem procentu nastaje zbog priče roditelja, nešto manje zbog priče drugova. Roditelji svoj strah iz detinjstva prenose i u svoje zrelo doba. Ukoliko roditelj ima strah od stomatološkog lečenja ne bi trebalo da ga ispoljava pred decom. Pred detetom ne treba pričati o svom strahu od stomatoloških intervencija. Nikako ne kažnjavati dete zastrašivanjem nekom stomatološkom ili medicinskom intervencijom. Ukoliko nije u pitanju nešto hitno nemojte dovoditi dete kod stomatologa kada je bolesno, umorno, pospano. Izaberite za svoje dete stomatologa koji voli decu i hoće da uloži maksimalan napor i ljubav u edukaciju za psihološki pristup i rad sa ljudima. Ukoliko samo jedan roditelj ima strah od stomatologa neka dete dovede kod stomatologa roditelj koji nema neprijatne emocije vezane za stomatološku ordinaciju.
Uloga stomatologa-prvi pregled
Najveću pažnju bi trebalo posvetiti prvom stomatološkom pregledu, jer od njega zavisi u najvećoj meri da li će dete i dalje odlaziti redovno kod stomatologa ili će posete izbegavati duži vremenski period, što se može prolongirati i tokom čitavog života. Najbolje bi bilo dete prvi put dovesti u stomatološku ordinaciju radi upoznavanja sa stomatologom i ordinacijom u periodu kada su zubi zdravi.Ne treba čekati da se prvi put ide kod stomatologa, kada zbog zubobolje dete nije spavalo čitave noći. Ovo je važno naglasiti jer su prve posete vreme kada treba da se stvori poverenje između stomatologa i deteta i formiraju dobre navike u brizi o zdravlju. 
Prva poseta se koristi za upoznavanje sa detetom i sa svim što se nalazi u stomatološkoj ordinaciji. Prvi kontakt treba da bude nežan, ljubazan, opušten, iskren i prijateljski. Poverenje se na taj način gradi između deteta i stomatologa u toku te i svake sledeće posete. Vrlo je važno da se ono ne izgubi. Cilj je da dete oseti da mu je lekar prijatelj i da želi da mu pomogne.
Korak po korak do prijateljstva
U našoj ordinaciji, čekaonicu smo uredili da bude prijatno opremljena sa sadržajima za decu, svetla, sa dosta zelene boje. Razgovor, objašnjenja, ilustracije i slike se prilagođavaju uzrastu deteta. Deca vole da se igraju, treba im dozvoliti da pogledaju ogledalce, rotirajuću četkicu, svrdlo i uveriti ih da to sve nije strašno. Prilikom pregleda deca uzrasta oko tri godine mogu da sede roditelju u krilu. Prva poseta se može iskoristiti da se, ukoliko dete to dozvoli, uradi pregled, uklanjanje mekih naslaga, zaštita zuba. Samo u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno radimo sanacioni zahvat. Rad u stomatološkoj stolici ne bi trebalo da traje duže od pola sata.
Takođe nekada nam u ordinaciju dete dođe prvi put „kao pratnja“ roditelju koji je došao na pregled. Na taj način on ličnim primerom pokazuje detetu da stomatološka intervencija ne mora da bude neprijatna. Dobar primer imamo i u porodicama sa dvoje ili više dece. Tu se javlja takmičarski duh ili jedno dete deluje kao dobar primer na drugo. Deca često više veruju braći i sestrama nego odraslima, uključujući tu i roditelje.
Naredne posete
Razgovor započinjemo sa pričom o igračkama, sportu, junacima crtanih filmova…Nakon toga prelazimo na razgovor o tegobama zbog kojih je dete došlo. Decu ne lažemo da neka intervencija neće biti bolna, već ih na adekvatan način i objašnjenjima pripremamo. Jer ukoliko dete oseti bol izgubiće poverenje čime će biti otežana dalja saradnja. Pohvale u toku rada decu stimulišu i treba ih koristiti. Preporučujemo da roditelji male i predškolske dece budu u ordinaciji sa detetom. Bez obzira šta je urađeno, dete ne grdimo, već se sa njim oprostimo kao sa prijateljem i kažemo da će sledeći put biti sigurno bolje. Dete treba zakazivati u tom slučaju u više poseta i ne praviti velike pauze između pregleda. Nagradimo ga lepom reči, nekom sličicom ili igračkom prilagođenom njegovom uzrastu.
U našem timu se trudimo da od prvog trenutka dete oseti da je „rado viđen gost“ i da smo svi mi zaposleni tu da mu pomognemo. Tome svedoče i bezbroj srećnih i opuštenih malih pacijenta. Neki od njih su sada već odrasli ljudi koji nam pružaju poverenje da budemo prvi stomatolog i njihovoj deci.
