Денталне ерозије, заједно са абразијама и атрицијама чине групу некаријесних оштећења зуба. Ова оштећења напредују постепено. Заједничко свим овим стањима је да до оштећења зуба долази без утицаја бактерија и угљених хидрата као што је то случај код каријеса. Чињеница да се некаријесне лезије јављају најчешће у делу зуба близу десни не искључује могућност јављања каријеса на овој површини.
Учесталост ових оштећења зуба показује све већи раст последњих година и деценија. Истраживања показују да су ове лезије присутне у преко 50 % популације. Често се дешава да није само један узрок у питању, већ да су оштећења на зубима комбинација различитих фактора.
Денталне ерозије
Ерозије зуба представљају оштећења зуба хемијским путем. Најчешће се ради о киселим напицима ( спољашњи узрочник ) или киселом садржају желудачног сока ( ближе објашњење овога видети у даљем тексту ). Највеће оштећење захвата спољашње и унутрашње-непчане површине горњих предњих зуба и гризне површине доњих кутњака. Карактеристичан знак су глатке, релативно плитке површине на предњим зубима и плитка удубљења на бочним зубима тврде конзистенције.
Шта изазива ерозије на зубима?
Газирани напици, воћни сокови, енергетска пића, вина, пиво, кафа, чајеви, сирће али и већина воћа и поврћа имају кисео pH( pH испод 7 ). Киселост – pH од 5.5 представља критичну тачку испод које се догађа деминерализација односно „разграђивање“ зуба. Најважнији фактор који доводи до стварања ерозије на зубима је УЧЕСТАЛОСТ уношења ерозивних напитака и хране, односно дужина трајања контакта киселине и зуба. Поред киселих напитака и хране, и лекови као што су аспирин, препарати гвожђа као и они који садрже витамин C, могу довести до ерозија уколико се примењују на такав начин да долазе у дужи контакт са зубима. Неки људи су због природе посла изложени чешће киселој средини. Нека од таквих занимања су дегустатори вина, пливачи, радници у електрохемијској индустрији итд…
Оно што је изузетно важно напоменути је да се непосредно након конзумирања киселих напитака и намирница НИКАКО НЕ ПЕРУ ЗУБИ, будући да ће то убрзати разградњу зубних ткива. Ово убрзање разградње зубног ткива настаје из разлога што киселина из хране, напитака, лекова и др. доводи до „размекшања“ зубног ткива, па би четкицом дошло до још бржег оштећења зубног ткива. Најбоље је да се након уношења киселе хране уста исперу растворима за испирање уста који садрже флуориде, а који се могу купити у апотекама без рецепта.
Када говоримо о унутрашњем узрочнику ерозија зуба, то је желудачни сок, који се у одређеним стањима и обољењима враћа у усну дупљу. Ово се дешава у обољењима гастроезофагеалног рефлукса ( чир на желуцу, гастроентеритис, хијатус хернија… ) и поремећајима исхране као што је булимија и анорексија.
Треба рећи и то да уколико је из неког разлога смањен проток пљувачке ( дијабетес, Сјегренов синдром итд… ), доћи ће до бржег оштећења зубних ткива, будући да нема пуферског капацитета пљувачке. Пуферски капацитет пљувачке представља способност пљувачке да хемијским путем нормализује pH усне дупље и тиме заустави деминерализацију-разграђивање глеђи зуба.
Атриција
Овај термин означава трошење зубних ткива насталих као последица међусобног трења горњих и доњих зуба. Иако тако делују, зуби нису ригидне – непомичне структуре. Наиме, при сваком контакту зуба зависно од притиска, долази до неприметног, али благог померања зуба. Ово померање и напрезање зуба је директно сразмерно јачини силе која на њега делује. Овај притисак резултује у највећем напрезању у делу зуба близу десни, тзв. вратном делу зуба. Глеђ је овде најтања, те услед притиска долази до микропукотина и одвајања од дентина.Трошење зуба се повећава са годинама, а степен трошења зависи од типа загрижаја, односа зуба и вилица, типа жвакања хране… Атриције се јављају и код повећаног жвачног притиска какав је присутан код бруксизма. Бруксизам представља изузетно штетну навику како за зубе, тако и за околно ткиво. За спречавање – одвикавање од ове појаве у нашој ординацији већ неколико деценија користимо акрилатни сплинт.
Абразија
Абразијом се назива механичко оштећење зуба узроковано спољашњим чиниоцима. Штетне навике попут грицкања оловке, ноктију, косе, затим придржавање предмета зубима ( нпр. ексера, игле за шивење при раду код појединих професија – столари, тесари, кројачи ) или пак професионална изложеност факторима који изазивају трошење зуба ( музичари дувачких инструмената ) доводе до абразија зуба. Пирсинг на језику, уснама и његово „грицкање“ може довести до озбиљног оштећења зуба. Неке навике у исхрани као што су учестало грицкање семенки, крцкање ораха зубима доводе такође до абразија зуба. Најчешћи узрок абразија је неправилан начин прања зуба уз примену јаког притиска и тврде четкице за зубе. Абразије су удубљења изразито клинастог V облика, са оштро дефинисаним ивицама.
Симптоми и знаци
Осетљивост на хладно у виду кратког и оштрог бола је најчешћи симптом ових оштећења. Међутим, нарочито када процес дуго траје, ове лезије некад могу напредовати до самог живца без великих субјективних тегоба. Неправовремена дијагностика и третман води до прогресивног губитка зубне структуре, осетљивости зуба, оштећења живца, што даље води до бржег губитка зуба.
Како се лече некаријесне лезије?
Пре свега је неопходно установити шта је тачно довело до оштећења на зубима. Ово из разлога како би елиминисали узрок, а потом и урадити адекватну рестауративну терапију. Уколико се оштећење дијагностикује у самом зачетку, када су само површни делови глеђи захваћени деминерализацијом, тада је примена КВАЛИТЕТНИХ лакова на бази флуорида довољна да ојача зубну глеђ. Апликација ових лакова се врши у ординацији. Уколико је пак дошло до дефекта-оштећења на зубу, тада је потребно настали дефект испунити одговарајућим – квалитетним материјалом за беле пломбе. Правилном препарацијом зуба и избором одговарајуће нијансе боје, материјал ће се стопити са бојом зуба, те се пломба-испун неће примећивати. Такође, уколико је присутно повлачење десни, или је пак лезија захватила живац зуба, тада је терапија нешто комплекснија и дужа. Дуготрајно трошење зуба води у губитак зубне супстанце, снижавање загрижаја. Када је ово наступило, тада је једино могуће протетски санирати зубе уз адекватну претприпрему тзв. подизања заргижаја.
Још једном треба напоменути да је од кључног значаја утврдити УЗРОК некаријесних лезија, јер каква год била рестауративна терапија она неће бити дугог века уколико се не отклони узрок.