У савременој стоматолошкој пракси ласер заузима важно место у терапији обољења меких ткива усне дупље, посебно код пародонтопатија, сл.1.
сл. 1 Пародонтопатија
Пародонтопатија је обољење за које је карактеристично повлачење десни и присуство тзв. пародонталних џепова ( постојање продубљеног простора између гингиве и ткива зуба, сл.2 ).
сл.2. Сонда показује присуство гингивалних џепова
Ови простори су код пародонтопатија испуњени конкрементима ( зубни каменац у овим просторима – џеповима ) и микроорганизмима који својим деловањем убрзавају пропадање пародонталног ткива. Из тог разлога примарни задатак стоматолога је уклањање конкремената и микроорганизама из овог простора. Уклањање тј. уништавање ових микроорганизама је могуће врло ефикасно уз помоћ ласера. Диодни ласер има високо специфично бактерицидно дејство на бактерије изазиваче пародонтопатије (Prevotella spp., Fusobacterium, Agregatibacter Actinomycetemcomtans). На овај начин се елиминише потреба за коришћењем антибиотика у лечењу пародонтопатије, што је још једна од предности и бенефита ласера.
Претходно је потребно уклонити зубни каменац ( сл.3), уколико га има, заједно са меким наслагама, јер они скупа омогућују добру подлогу за накупљање и развој микроорганизама.
Сл. 3 Зубни каменац пре и након уклањања
Након тога треба уклонити конкременте из простора пародонталних џепова ( сл.4), који својим присуством иритирају и оштећују ткиво око зуба, што олакшава патолошко дејство микроорганизама.
Сл. 4 Уклањање конкремената из простора пародонталног џепа
Важно је нагласити да се након овога, истог дана не сме користити ласер (Convisar R., Principles and Practice of Lase Dentistry, Mosby, 2010.). После минималног периода од 24-48 сати. тј. тек када је дошло до смиривања упале и иритације, може се користити ласер као што је горе наведено, да би дејство ласера у елиминисању микроорганизама у простору пародонталних џепова било изузетно ефикасно. (сл.5 а и б).
Сл. 5 а. Ласерски зрак у терапији пародонтопатије
сл.5 б. Савремени ласер за употребу у стоматологији
Гингивектомија и гингивопластика
Уколико су гингивални џепови јако изражени неопходно је урадити тзв. гингивектомију. Сл. 6. Гингивектомија подразумева делимично уклањање ивичног дела гингиве непосредно уз зуб.
Сл. 6. Обележено ткиво које треба уклонити гингивектомијом
На овај начин се смањује дубина џепова и олакшало чишћење тих простора различитим техникама које нам данас стоје на располагању ( орални тушеви-иригатори, интердентални четкице и интердентални стимулатори, фабрички припремљени раствори за испирање уста који се могу купити у апотекама и друго ) сл. 6. Диодни ласер се користи и приликом естетске корекције десни (гингиве), гингивопластике. Индикација за овај поступак је спуштена ивица десни на једном или више зуба. У односу на класичну хирургију скалпелом, ласер са далеко већим степеном прецизности врши корекцију десни.
Ласер и терапија афти и херпеса
Пацијенти који често имају проблема са афтама и херпесима знају колико оне могу ометати нормално функционисање. Диодни ласер и овде има своју примену. Он врло ефикасно делује на ове промене и ЗНАЧАЈНО УБРЗАВА ЗАРАСТАЊЕ и УБЛАЖАВА БОЛ. Све што је потребно јесте 20 до 30 секунди дејства ласерског зрака, и то без контакта на подручја погођена афтама и херпесом. Зависно од величине лезије понекад је третман потребно поновити неколико пута.
Ласер и класична хирургија
Диодни ласер има бројне предности над класичном хирургијом. Сам рад ласером је прецизнији, будући да су врхови наставака који се користе изузетно танки. Дебљина ових наставака је свега 300-400 микрометара. Такође, ласер зауставља крварење тако што својим деловањем затвара крвне и лимфне судове, те је видљивост радног поља је самим тим много боља у односу на класичну хирургију скалпелом. У поређењу са електрохирургијом ( електро-термокаутер ), ласер изазива далеко мању колатералну штету ( нежељено оштећење ткива око циљног места на ткивим на којима се врши интервенција ). Последица овога је неупоредиво брже зарастање ране и много мањи ожиљак у односу на електрохирургију.
Када су у питању користи од ласера за самог пацијента, оне су бројне. Рад ласера је све укупно гледано бржи, те је интервенција краћа у односу на конвеницоналну хирургију. Нема потребе за ушивањем ране, те није потребно долазити на процедуру уклањања конаца. Пацијент може већ следећи дан да се врати својим уобичајним активностима, јер су постоперативни бол и оток минимални. Брже зарастање оперативне ране је могуће захваљујући ФОТОБИОМОДУЛАЦИЈИ, која подразумева стимулисање ћелија на бржу регенерацију ткива путем разних ћелијских процеса.
Треба поменути и то да је при раду са ласером често непотребно користити локалну анестезију. Локална анестезија за многе пацијенте представља већи страх од саме интервенције. Ласер делује на нервне завршетке и њихове синапсе на много начина. Крајњи исход свих тих интеракција је тај да је интервенција ласером скоро потпуно безболна. Уколико постоји дискомфор, довољна је употреба површинског анестетика у гелу.
