Каријес (зубни квар) је обољење тврдих зубних ткива (глеђи, дентина и цемента) које напредује прогресивно, са површине у дубину зуба и доводи до његовог разарања. Зубни плак је основни узрок каријеса, али не и једини. Он представља заједницу микроорганизама и остатака хране. Неке од ових бактерија разлажу-разграђују угљене хидрате (шећере) из хране коју конзумирамо, и производе киселине које потом разарају (деминерализују) тврда зубна ткива (глеђ, дентин и цемент). На овај начин се временом ствара видљиви дефект-шупљина (кавитет) у зубу.
Где се јавља каријес?
Каријес најчешће настаје у удубљењима – фисурама гризних површина зуба и на месту контакта два суседна зуба. Ово су места на којима се задржава храна и одакле ју је теже уклонити приликом прања зуба. Међутим, може се јавити на било којој површини зуба. На глатким површинама зуба се ређе јавља, како због тога што су ове површине лакше доступне четкици за зубе, тако и због тога што пљувачка спира зубни плак лакше са глатке него са неравне површине. Каријес се чешће јавља на зубима који су неправилно постављени јер је отежан приступ четкици за зубе. Код пацијената са фиксним ортодонтским апаратом, такође може доћи лакше и брже до појаве каријеса услед отежаног чишћења зуба. Овде је кључна улога ортодонта да укаже на значај редовног и специфичног начина прања зуба у овим условима.
Да ли каријес боли?
Док је каријес локализован само у спољашњем делу зуба-глеђи, пацијент нема тегобе у смислу болова и осетљивости. Напредовањем у дентин, унутрашњи слој зуба, пацијент осећа бол на хладно, топло, слатко, које траје колико траје и изложеност овим надражајима. Уколико се ни у овом моменту не би санирао каријес, процес би напредовао све до зубног живца – (зубне пулпе) и његове упале, што се може решити једино вађењем живца и обрадом и пуњењем канала корена. Поред тога што овај последњи сценарио, знатно усложњава саму терапију, он је и поскупљује. Осим тога, зуб са здравим и очуваним живцем и крвним судовима је квалитативно бољи од зуба коме је живац извађен. Дакле, и овде важи старо правило да је „боље спречити, него лечити“.
Како настаје каријес?
Као што смо већ рекли, зубни плак, односно микроорганизми су неминовни да би настао каријес. Међутим, споменули смо и шећере-угљене хидрате из хране. Они су други неопходни услов за развој зубног квара. Из тог разлога је важно смањити узимање хране између оброка, нарочито угљених хидрата, поготово ако нема услова да се оперу зуби након тога. Као што је већ поменуто, бактерије „конзумирају“ шећере, стварајући киселине које потом смањују pH у устима и долази до разарања (деминерализације) зуба. За ово је потребно време, које је и трећи услов без кога нема развитка каријеса. Каријес настаје током дужем временског периода.
Механичко уклањање зубног плака је кључни услов да се овај процес заустави на време. Ово значи да је РЕДОВНО, ПРАВИЛНО и ДОВОЉНО ДУГО прање зуба од изузетног значаја за спречавање каријеса. Када кажемо редовно, мислимо на минимум два пута дневно (ујутру и увече), а најбоље након сваког оброка. Када кажемо довољно дуго мисли се 2-3 минута колико је минимално потребно да се све површине темељно оперу. Препоручљиво је да траје и дуже од 2 минута, односно онолико колико Вам треба да оперете све површине свих зуба. Међутим, без обзира што је неопходно, ово није и довољно. Детаљније о четкицама за зубе и правилној техници прања зуба прочитајте на следећем линку: https://drcupic.rs/decja-i-preventivna-stomatologija/cetkica-za-zube-kako-odabrati-pravu/
Да ли се каријес може спречити?
Важно је да нагласимо да каријес није неминовност. Мере за спречавање каријеса можемо поделити на две групе. У првој групи су оне које пацијент сам спроводи код куће, а друге су оне који се спроводе од стране стоматолога у ординацији. Само удружене, ове мере Вам могу помоћи да дочекате старост са својим, здравим и лепим зубима.
У прву групу спада редовно и правилно прање зуба. Употреба само класичне четкице за зубе нажалост неће адекватно уклонити зубни плак између зуба. У ту сврху користимо интерденталне четкице или орални иригатор-туш, апарат који избацује воду у млазу, и на тај начин ефикасно уклања дентални плак између зуба. Такође, препоручујемо и растворе за испирање уста, који повећавају отпорност зуба на каријес, али и уништавају микроорганизме.
Мере које спроводи стоматолог у ординацији су изузетно значајне: заливање фисура на гризним површинама бочних зуба и примена лакова на бази флуорида. Више о овим методама, прочитајте на следећем линку: https://drcupic.rs/decja-i-preventivna-stomatologija/preventivno-zalivanje-fisura-zuba/.
Како открити каријес?
Велико оштећење зуба каријесом лако може уочити и сам пацијент. Међутим, почетни каријес може уочити само стоматолог и то са посебним дијагностичким средствима. Такође, пацијент може осетити краткотрајан, оштар и пробадајући бол на топло, хладно, слатко… који га доводи у ординацију. Нажалост, тада је каријес већ узнапредовао. Због тога су редовне контроле код стоматолога од кључног значаја за правовремену дијагнозу каријеса. Периодичним контролама зуба, на сваких 6-8 месеци, дијагностиковаћемо каријес у раном стадијуму. Самим тим ће и његова санација бити, бржа, лакша и једноставнија, као и финансијски повољнија. Клиничким прегледом Ваших зуба, и уз помоћ рендген снимака, када је то потребно, уочиће се свака промена на зубима.
Поред ових класичних метода, наша ординација у свом раду већ дуги низ година користи интраоралну камеру високе резолуције. Овај савремени уређај са квалитетним LED осветљењем, увеличава одговарајући део зуба, приказује га на екрану, те је пацијенту омогућен јасан увид у стање његових зуба. Како каже пословица да „слика вреди хиљаду речи“, применом интраоралне камере је и олакшана комуникација између стоматолога и пацијента, јер пацијент може јасно видети у чему је проблем. Интраорална камера омогућује нам приступ неприступачним деловима зуба, те је могуће уочити сам почетак развоја каријеса и самим тим правовремено реаговати, у чему је изузетан значај редовних контрола.
Да ли се каријес може јавити на леченом зубу?
Да. Каријес се може јавити и на зубу на ком је извађен живац. Каријес је обољење тврдних зубних ткива ( глеђи, дентина и цемента ), те се може јавити без обзира на то што је зубу извађен живац. Исто тако, треба нагласити да се каријес може јавити и на зубу који је под вештачком крунциом-навлаком.
Закључно о каријесу
Никад није довољно нагласити колико је важно одржавање оралне хигијене. Пацијенти често долазе у стоматолошку ординацију са жељом да имају „холивудски“ осмех, док се на њиховима зубима налази обиље зубног плака, каријеси, а десни су упаљене. Протезе, крунице, мостови, фасете или пак пломбе, колико год естетски и природно биле израђене, никада неће изгледати лепо у устима која нису чиста и пуна су зубног плака. У овим лошим околностима ни трајност ових надокнада неће бити дугог века. И не само то, доћи ће до убрзаног пропадања зуба који су носиоци ових надокнада, али и болести десни и развоја гингивитиса и пародонтопатија.
Иако се тема здравља зуба провлачи кроз цео наш живот, често нас свакодневне бриге и проблеми преокупирају и полако и неосетно почнемо да запостављамо здравље, па и здравље зуба. Зато су редовне стоматолошке контроле, прилика и да заједно са својим стоматологом продискутујете о могућностима и начинима побољшања здравља својих зуба, а тиме и свог целокупног здравља.