U savremenoj stomatološkoj praksi laser zauzima važno mesto u terapiji oboljenja mekih tkiva usne duplje, posebno kod parodontopatija, sl.1.
sl. 1 Parodontopatija
Parodontopatija je oboljenje za koje je karakteristično povlačenje desni i prisustvo tzv. parodontalnih džepova ( postojanje produbljenog prostora između gingive i tkiva zuba, sl.2 ).
sl.2. Sonda pokazuje prisustvo gingivalnih džepova
Ovi prostori su kod parodontopatija ispunjeni konkrementima ( zubni kamenac u ovim prostorima – džepovima ) i mikroorganizmima koji svojim delovanjem ubrzavaju propadanje parodontalnog tkiva. Iz tog razloga primarni zadatak stomatologa je uklanjanje konkremenata i mikroorganizama iz ovog prostora. Uklanjanje tj. uništavanje ovih mikroorganizama je moguće vrlo efikasno uz pomoć lasera. Diodni laser ima visoko specifično baktericidno dejstvo na bakterije izazivače parodontopatije (Prevotella spp., Fusobacterium, Agregatibacter Actinomycetemcomtans). Na ovaj način se eliminiše potreba za korišćenjem antibiotika u lečenju parodontopatije, što je još jedna od prednosti i benefita lasera.
Prethodno je potrebno ukloniti zubni kamenac ( sl.3), ukoliko ga ima, zajedno sa mekim naslagama, jer oni skupa omogućuju dobru podlogu za nakupljanje i razvoj mikroorganizama.
Sl. 3 Zubni kamenac pre i nakon uklanjanja
Nakon toga treba ukloniti konkremente iz prostora parodontalnih džepova ( sl.4), koji svojim prisustvom iritiraju i oštećuju tkivo oko zuba, što olakšava patološko dejstvo mikroorganizama.
Sl. 4 Uklanjanje konkremenata iz prostora parodontalnog džepa
Važno je naglasiti da se nakon ovoga, istog dana ne sme koristiti laser (Convisar R., Principles and Practice of Lase Dentistry, Mosby, 2010.). Posle minimalnog perioda od 24-48 sati. tj. tek kada je došlo do smirivanja upale i iritacije, može se koristiti laser kao što je gore navedeno, da bi dejstvo lasera u eliminisanju mikroorganizama u prostoru parodontalnih džepova bilo izuzetno efikasno. (sl.5 a i b).
Sl. 5 a. Laserski zrak u terapiji parodontopatije
sl.5 b. Savremeni laser za upotrebu u stomatologiji
Gingivektomija i gingivoplastika
Ukoliko su gingivalni džepovi jako izraženi neophodno je uraditi tzv. gingivektomiju. Sl. 6. Gingivektomija podrazumeva delimično uklanjanje ivičnog dela gingive neposredno uz zub.
Sl. 6. Obeleženo tkivo koje treba ukloniti gingivektomijom
Na ovaj način se smanjuje dubina džepova i olakšalo čišćenje tih prostora različitim tehnikama koje nam danas stoje na raspolaganju ( oralni tuševi-irigatori, interdentalni četkice i interdentalni stimulatori, fabrički pripremljeni rastvori za ispiranje usta koji se mogu kupiti u apotekama i drugo ) sl. 6. Diodni laser se koristi i prilikom estetske korekcije desni (gingive), gingivoplastike. Indikacija za ovaj postupak je spuštena ivica desni na jednom ili više zuba. U odnosu na klasičnu hirurgiju skalpelom, laser sa daleko većim stepenom preciznosti vrši korekciju desni.
Laser i terapija afti i herpesa
Pacijenti koji često imaju problema sa aftama i herpesima znaju koliko one mogu ometati normalno funkcionisanje. Diodni laser i ovde ima svoju primenu. On vrlo efikasno deluje na ove promene i ZNAČAJNO UBRZAVA ZARASTANJE i UBLAŽAVA BOL. Sve što je potrebno jeste 20 do 30 sekundi dejstva laserskog zraka, i to bez kontakta na područja pogođena aftama i herpesom. Zavisno od veličine lezije ponekad je tretman potrebno ponoviti nekoliko puta.
Laser i klasična hirurgija
Diodni laser ima brojne prednosti nad klasičnom hirurgijom. Sam rad laserom je precizniji, budući da su vrhovi nastavaka koji se koriste izuzetno tanki. Debljina ovih nastavaka je svega 300-400 mikrometara. Takođe, laser zaustavlja krvarenje tako što svojim delovanjem zatvara krvne i limfne sudove, te je vidljivost radnog polja je samim tim mnogo bolja u odnosu na klasičnu hirurgiju skalpelom. U poređenju sa elektrohirurgijom ( elektro-termokauter ), laser izaziva daleko manju kolateralnu štetu ( neželjeno oštećenje tkiva oko ciljnog mesta na tkivim na kojima se vrši intervencija ). Posledica ovoga je neuporedivo brže zarastanje rane i mnogo manji ožiljak u odnosu na elektrohirurgiju.
Kada su u pitanju koristi od lasera za samog pacijenta, one su brojne. Rad lasera je sve ukupno gledano brži, te je intervencija kraća u odnosu na konveniconalnu hirurgiju. Nema potrebe za ušivanjem rane, te nije potrebno dolaziti na proceduru uklanjanja konaca. Pacijent može već sledeći dan da se vrati svojim uobičajnim aktivnostima, jer su postoperativni bol i otok minimalni. Brže zarastanje operativne rane je moguće zahvaljujući FOTOBIOMODULACIJI, koja podrazumeva stimulisanje ćelija na bržu regeneraciju tkiva putem raznih ćelijskih procesa.
Treba pomenuti i to da je pri radu sa laserom često nepotrebno koristiti lokalnu anesteziju. Lokalna anestezija za mnoge pacijente predstavlja veći strah od same intervencije. Laser deluje na nervne završetke i njihove sinapse na mnogo načina. Krajnji ishod svih tih interakcija je taj da je intervencija laserom skoro potpuno bezbolna. Ukoliko postoji diskomfor, dovoljna je upotreba površinskog anestetika u gelu.
